Preskoči na glavni sadržaj

Bolom protiv lijekova

Nekako kroz ovaj vremenski ciklus i postojanje, prolazimo kroz ni malo drugačije stanje, vidimo da se mijanja sve oko nas, a mi kao da smo pali sa neba i da ne pripadamo ovom uzbudljivom mjestu. Trudim se da ne čujem, i da se ustručavam od ovih stereotipa:
Zašto se to meni dešava? Šta sam ja Bogu zgriješio? Sve što si bolji više te pogađa. Gdje je tu pravda? Ne mogu više to podnijeti. Previše je to bola za mene. Ubit ću se.
I tako prolazimo kroz ove faze uspostvljajući da je sve naopako. Dok ne shvatamo da je ovo sve pod kapom nebeskom i da sve ovo pripada perfekcionizmu i da greške nema. A mi je uporno tražimo, i tražimo. Šta ćeš kad smo predani svim drugima, osim sebi. Šta ćeš kad u svemu tražimo kompariraciju sa drugima. Šta ćeš, bolan, kad sve radimo zbog drugih. Ali, buraz, kako ću znati da li sam sretan, dobar, jadan - ako nemam uvid kakvi su oni. Dakle, rađamo sebi komplekse. Da je sve idealno, bez mogućnosti za iskušenje i patnju, to ne bi mogao biti PERFEKCIONIZAM. U tom slučaju, isticao bi se teži oblik nehumane bakterije.
Pokušaj da te ne dotiće sreća drugog, pa ćeš biti zadovoljan sa svojom.

Mislim, dakle, pretjerao sam.

Bolom pobijedi sve nedaće. Bol je najjače oružje protiv sebe. On te ispituje i traži kvalitetu tvog karaktera, izdržljivost tvoje duše, od samog početka, perfektne mogućnosti. Cijeli život možeš biti poigran sa bolom, ali budi čovjek pa ga nemoj osjetiti. Pokrij se kapom nebeskom i igraj se sa njim. Vjeruj mi, itekako zanimljivo uživati, smatrati bol najvećim lijekom.

Zaista, bol je skriveni, ali posve najbolji lijek.

Primjedbe

Popularni postovi s ovog bloga

Pozitivna kritika ljubavi

Javljam se dobrovoljno u svrhu zauzimanja subjektivnog viđenja tog nevjerovatnog doživljaja. Mnogi su pokušavali, pokušavaju, stvoriti sliku agresivnog, bespotrebnog i problematičnog stadija - ljubav. A sve to na osnovu svog doživljaja kojeg nisu sposobni pretvoriti u suptilni gest. Dotaći se onih trenutaka za koje ne postoji način da se opišu. A ako ih nije bilo, molim vas da odstupite, vi ne znate šta je taj čin. Ne širite lažnu bakteriju.

Kad si obuzet onim suptilnim, kad doživiš svaki vid onog što čini jedan sistem ljubavi, onda i svaki doživljaj patnje, neslaganja, nekreativnog početka, svega onog što je nekad bilo užasno ili samo se tako čini, odbaciš tamo negdje i pretvoriš u ogromno iskustvo koje ne bih nikada mijenjao. 
Bio je to neočekivajući spreman ponedjeljak za početak. Pretrpan dokumentacijom oko samog fakulteta i bezobavezne aktivnosti, neminovno pogledah u mobitel koji je bio tik uz mene. Bio je juli, naknadno zaključih da je bio deseti, jer prije nisam imao razloga d…

To nije dio mog' bića, ali jeste dio moje realnosti

... i onda se desi. Prevrćeš osjećanja, sastavljaš nerealne kritike, podižeš sebe i sve to da bi opravdao tu vezanost.  Da bi opravdao čak i ono što je daleko od toga. Daleko od lacivnosti, ali itekako tik vlastite želje. Upravo zbog toga i ostvarenja iste, izaberemo put sa latentnim skretanjem. Ne dozvoljavamo željama da budu ispred nas kako ih ne bi ugrozili, a nismo ih ni počeli ostvarivati. Tako biva kad se život osloni na vas, a vi očekivali da se oslonite na život. Od tada ništa nije isto, osim tog' što dišem i hodam. Ali ne žalim se, to radim kao profesionalac.

Sve je i suviše čudno da ni sam ne znam kakav je bio početak. Probudite se, a oko vas gomila istih ljudi. Ma ne, nisu isti. Nego u ovoj blesavoj glavi kao da se dešava rat, pa u svoj toj borbi i preživljavanju razmišljate kako će vas neko dočekati raširenih ruku, pa i ako nemate nikog. Da stvar bude zategnutija, imam nekog da me čeka. I ako ne preživim taj prokleti rat, proizvest ću iskušenje i bol. To nije dio mog b…