Preskoči na glavni sadržaj

To nije dio mog' bića, ali jeste dio moje realnosti

... i onda se desi. Prevrćeš osjećanja, sastavljaš nerealne kritike, podižeš sebe i sve to da bi opravdao tu vezanost.  Da bi opravdao čak i ono što je daleko od toga. Daleko od lacivnosti, ali itekako tik vlastite želje. Upravo zbog toga i ostvarenja iste, izaberemo put sa latentnim skretanjem. Ne dozvoljavamo željama da budu ispred nas kako ih ne bi ugrozili, a nismo ih ni počeli ostvarivati. Tako biva kad se život osloni na vas, a vi očekivali da se oslonite na život. Od tada ništa nije isto, osim tog' što dišem i hodam. Ali ne žalim se, to radim kao profesionalac.

Sve je i suviše čudno da ni sam ne znam kakav je bio početak. Probudite se, a oko vas gomila istih ljudi. Ma ne, nisu isti. Nego u ovoj blesavoj glavi kao da se dešava rat, pa u svoj toj borbi i preživljavanju razmišljate kako će vas neko dočekati raširenih ruku, pa i ako nemate nikog. Da stvar bude zategnutija, imam nekog da me čeka. I ako ne preživim taj prokleti rat, proizvest ću iskušenje i bol. To nije dio mog bića, ali jeste dio moje realnosti. Inspirisan prevelikim željama, traženju sebe u drugom, trošivši dane gledajući nimalo lahke filmove, proučavajući one najimpresivnije glumce kroz njihov realni životni vijek - dolazio sam do sebi interesantnih zaključaka. Glumac najefikasnije igra, ako je već imao predznanje te igre. Glumci se traže shodno karakteru koji trebaju da daju, ne može svako igrati svašta.

Sherlock Holmes, naprosto nije nametnut kako bi igrao, jednostavno igra i kad nije na ekranu. Mario Casas, biva oslobođen svog života - realnost. Ali kroz prizmu svog karaktera, dodjeljuje sebi pogled kao nekog ko nije. Ali duboko u njemu imaju trnci želje, da takav postane. Mislim, možda. Leonardo DiCaprio, ulijeva uvjerljivost. Ulijeva osjećaj da se i ne pitaš kakav je. Bez sumnje, to je on.

Nisam siguran kako sam dozvolio sebi da sudim i da procjenjujem, ali slutim na itekako dobro objašnjenje. Svi oni imaju istu funkciju, ali ne i isti život. Svako je dobar, ali ne i za svakoga. Svako može biti voljen, ali i ne mora. Oni su lanac života, tako bliski, a tako različiti. To je bit, neke stvari shvatiš tek kad se zapitaš, a neke ne shvatiš jer to i ne želiš. 

Sherlock, Casas, DiCaprio... tri života.
Ja... jedan život.

Isti je razmjer, ali drugačiji pogled.







Primjedbe

Popularni postovi s ovog bloga

Pozitivna kritika ljubavi

Javljam se dobrovoljno u svrhu zauzimanja subjektivnog viđenja tog nevjerovatnog doživljaja. Mnogi su pokušavali, pokušavaju, stvoriti sliku agresivnog, bespotrebnog i problematičnog stadija - ljubav. A sve to na osnovu svog doživljaja kojeg nisu sposobni pretvoriti u suptilni gest. Dotaći se onih trenutaka za koje ne postoji način da se opišu. A ako ih nije bilo, molim vas da odstupite, vi ne znate šta je taj čin. Ne širite lažnu bakteriju.

Kad si obuzet onim suptilnim, kad doživiš svaki vid onog što čini jedan sistem ljubavi, onda i svaki doživljaj patnje, neslaganja, nekreativnog početka, svega onog što je nekad bilo užasno ili samo se tako čini, odbaciš tamo negdje i pretvoriš u ogromno iskustvo koje ne bih nikada mijenjao. 
Bio je to neočekivajući spreman ponedjeljak za početak. Pretrpan dokumentacijom oko samog fakulteta i bezobavezne aktivnosti, neminovno pogledah u mobitel koji je bio tik uz mene. Bio je juli, naknadno zaključih da je bio deseti, jer prije nisam imao razloga d…